Često dojenje dovodi do slabe produkcije mleka tako da ono postepeno nestaje.
Beba dobija mleko u prvih 5 do 10 minuta.
Na početku, bebi je potrebno 5 do 10 podoja.
Nema ograničenja u broju podoja. Dojenje je jedino uslovljeno sposobnošću majke da stvara mleko kao i bebinim potrebama.
Nikada ne treba bebu buditi za podoj.
Starija beba će se sama probuditi kada ogladni, ali prvih nedelja posle rođenja je teba probuditi, kako bi se omogućilo bar 8 dojenja dnevno.
Potrebno je da dojenje bude organizirano u strogo opredeljenim vremenskim razmacima, da bi se stvorio određeni ritam.
Bebin metabolizam je organizovan i prilagođen bebinim potrebama, pa prema tome nema potrebe nametnuti strog ritam dojenja. Kada beba poželi podoj, treba joj ga dati.
Kod svakog podoja, treba dojiti iz obe dojke.
To nije pravilo i ne važi za sve bebe. Neke zadovolje svoju potrebu i samo iz jedne dojke.
Nikada ne treba bebu buditi za podoj.
Starija beba će se sama probuditi kada ogladni, ali prvih nedelja posle rođenja je teba probuditi, kako bi se omogućilo bar 8 dojenja dnevno.
Potrebno je da dojenje bude organizirano u strogo opredeljenim vremenskim razmacima, da bi se stvorio određeni ritam.
Bebin metabolizam je organizovan i prilagođen bebinim potrebama, pa prema tome nema potrebe nametnuti strog ritam dojenja. Kada beba poželi podoj, treba joj ga dati.
Kod svakog podoja, treba dojiti iz obe dojke.
To nije pravilo i ne važi za sve bebe. Neke zadovolje svoju potrebu i samo iz jedne dojke.
Ako beba ne napreduje za to je krivo “slabo” mleko.
Čak i neuhranjene mame stvaraju mleko koje zadovoljava kvalitativne i kvantitativne potrebe beba.
Slabo stvaranje mleka je posledica stresa, umora ili nepravilne ishrane.
Najčešći razlog slabog stvaranja mleka su neredovno dojenje ili loša postavljenost bebe pri dojenju.
Mama treba da pije puno mlela kako bi sama stvarala dovoljno mleka.
Zdrava ishrana, istovremeno i dobra za stvaranje mleka, su obroci s puno povrća, voća, žitarica i belančevina. Kalcijum se unosi mnogim namirnicama (tamno zelenim povrćem, bademima, ribom).
Majka ne treba da neprekidno doji bebu.
Naprotiv, dojenje nije samo način zadovoljenja bebinih prehrambenih potreba, već omogućava i emocionalnu povezanost bebe i majke, razvoj orofacijalnog dela lica, odlaže amenoreju majke, izbegava se bebina zabuna između cucle varalice i dojenja.
Ne postoji zabuna između bradavice i cucle.
Naprotiv, prvih nedelja beba se lako zabuni, ako se istovremeno doji i dohranjuje cuclom iz flašice. Dojenje i flašica aktivišu različite pokrete orofacijalnog dela.
Česti podoji mogu da prouzrokuju razvoj postporodiljske depresije.
Depresija je posledica promjena nivoa hormona majke posle porođaja, najčešće prouzrokovana zamorom ili nedostatkom socijalne podrške okoline. Uobičajeno se javlja kod žena koje su i pre trudnoće imale takvih problema.
Majka koja često drži bebu može da je razmazi.
Držanje na rukama, igra, kupanje, važni su za normalni razvoj bebe.
Neke bebe su alergične na majčino mleko.
Majčino mleko je napjrirodnije i fiziološki najpogodnije mleko, namenjeno za bebu. Ako beba pokazuje alergiju na majčino mleko, razlog tome je najverovatnije neka belančeniva koja se izlučuje u mleko, a koju majka unosi svojom ishranom.
Bebu treba dojiti 20 minuta na svakoj dojci.
Ne postoji pravilo o trajanju dojenja. Treba praviti razliku između dojenja i bebe na dojci. Za svaku bebu je individualno.
Često dojenje dovodi do gojaznosti u kasnijem uzrastu deteta.
Naprotiv, ishrana adaptiranim mlekom i rano unošenje druge hrane predstavljaju faktor rizika za pojavu gojaznosti u kasnijem uzrastu.
Dojenje je bolno.
Naprotiv, dojenje ne treba boleti. Moguće je da majka oseti bol pri prvim podojima, ali posle uspostavljanja redovnog dojenja, majka ne bi trebala da oseća bol. Bol je obično javlja zbog nepravilnog položaja bebe tokom dojenja ili pojave gljivične infekcije.
Bebi koju se doji treba više vode.
Naprotiv, beba podojem zadovolji svoje potrebe za vodom, tako da nema potrebe za dopunskim unosom vode.
Pre svakog podoja majka treba oprati bradavice.
Samo mleko sadrži supstance koje štite bebu od infekcije, tako da nema potrebe da se bradavica opere pre podoja. Time se uklanja zaštitni sloj masnoća na koži i olakšava prodor bakterija u kožu.
Majčino mleko ne sadrži dovoljno gvožđa.
Pravilnom isranom majke bebi se obezbeđuje dovoljna količina gvožđa prvih 6 meseci.
Lakše je ako se beba hrani flašicom nego kada se doji.
Nije tačno, u početku je dojenje povezano s teškoćama ali se one lako savladaju podrškom okoline.
Moderna prilagođena mleka ista su kao i majčino mleko.
Prilagođena mleka su samo imitacija majčinog mleka, ali ne mogu da ga u potpunosti zamene. Ona ne sadrže antitela, ćelije koje učestvuju u odbrani organizma od infekcija, faktore rasta i enzime. Prilagođena mleka sadrže više aluminijuma, mangana, kadmijuma i gvožđa nego majčino mleko. Belančevine i masti razlikuju se od onih u majčinom mleku.
Dojena beba često ima kolike.
Ako majka ima infekciju treba da prekine dojenje.
Osim u retkim slučajevima, majka treba da nastavi dojenje jer istovremeno stvara i zaštitne materije koje se izlučuju mlekom i štite bebu od infekcije. Ako se dogodi da se beba razboli, ona će lakše da prebrodi infekciju ako je na grudima.
Ako majka prima lekove treba da prekine dojenje.
Postoji mali broj lekova koji smetaju daljem dojenju. Uvek postoji mogućnost zamene jednog leka drugim koji se ne izlučuje mlekom, kako bi majka mogla da nastavi dojenje.
Majčino mleko može iznenada da nestane.
Postoje dnevne varijacije u količini mleka (ujutru – uveče) koje se izlučuje, ali iznenadni prekid mleka nije moguć. Promene u stvaranju mleka mogu da se jave u određenim situacijama: kada su povećane bebine potrebe, pri promeni ponašanja bebe u 5-toj i 6-toj nedelji, kada zaspi zbog smanjenog protoka mleka, u slučaju mekosti grudi koja se normalno javlja nekoliko nedelja posle početka dojenja, kada se beba dohranjuje flašicom ili koristi cuclu varalicu.
Beba koja je na grudima često ima stomačne grčeve.
Majka koja prima vakcinu treba da prekine dojenje tokom 24 sata.
Dojilja treba da pije mnogo vode.
Naprotiv, ona treba da utoli svoju žeđ, ali ne i da preteruje unosom tečnosti.
Majka koja puši ne treba dojiti.
Majka koja je imala operaciju grudi ne može dojiti.
Majka s malim grudima stvara malo mleka.
Dojilja ne sme da uzima kontracepciju.
Hormonalne tablete utiču na stvaranje mleka a u veoma maloj količini se izlučuju u mleko.
Dojenoj bebi je posle šest meseci potreban unos drugog mleka.
Naprotiv, beba se može dojiti do dve godine. Majčino mleko se prilagođava bebi koja raste i neprekidno se menja.