Praznična magija je potrošila najbolje od mene, a to mi je zaista bilo potrebno na početku trećegtrimestra, upravo kada sam „otežala“ i kada mi je postalo „teže“. Gode mi sva porodična slavlja,beskrajni razgovori i vesela atmosfera, ali i pažnja koju nesumnjivo dobijam. Ovo je prvi Božić na kojinisam bila zadužena za pripremanje hrane sama da bih napravila omiljeni Ivanov desert, prvi Božić nakoji mi nije pripala čast da operem sudove. Ali, ovo je za mene poslednji Božić kada sam „sama“ bez mogdeteta. Čudno je kako ovih dana razmišljam o svim „sporednijim“ stvarima, pre nego što dođu „prve“...Sujeverno zaista, moram da priznam, do sada nismo kupili ni jednu jedinu čarapicu za naše dete. Čekalismo da prođe vreme i dogovorili smo se da čim uđem u sedmi mesec i čim prođu praznici, posve#ćemose pripremi doma za bebu. Ali, nismo predvideli jednu stvar, a to je da u periodu kada je svako svakomeDeda Mraz, moj Deda Mraz me očigledno gleda preko specijalnih „ultrazvučnih naočara“, jer me je svakipoklon ignorisao i bio namenjen bebi u meni. Oh, kakve sam sve stvari dobila, verovatno i ne znam kakose sve to zove, a da ne govorim o nameni. Ali, ono što nikome nije palo napamet je da bih se obradovalaparu novogodišnjih čarapa, maski za lice ili nekom lepom notesu za planiranje u novoj godini. Ali, nijebitno šta ja žalim, zar ne? To smo odavno već utvrdili, beba je u prvom planu, a mama nekoliko meseciiza nje. Da ne zvučim nezahvalno jer smo sve poklone dobili sa puno ljubavi, pažljivo su birani i u velikojmeri korisni, ali... Dobili smo neke stvari za bebu koje jednostavno ne želim, ne znam ili ne planiram dakorism.
Gledajući gomilu bebinih špihozni, pižamica, kapica, cucli i mečića, shva#la sam da će moje dete u prvimmesecima svog života bi obučeno i okruženo stvarima koje su mu drugi ljudi izabrali, da ću ga gleda#kako izrasta odeću koju su mu odabrali drugi ljudi, samo ne njegova majka i otac. Da li je ovoneuobičajeno razmišljanje? Mogu li nekome da kažem ovo, a da ne dobijem etiketu nezahvalnogčoveka? Da, znam da na svetu postoji mali milion roditelja i dece koji sanjaju da im se napune ormaninovom odećom, ali jednostavno ovo je deo mojih misli i ovo je mesto gde mogu da budem sasvimiskrena.
I dok smo kod sakupljanja gomila stvari za bebu, vraćam se na početak. Šta meni zaista treba? Šta je sadaza nas zaista neophodno? Moja detaljna konsultacija sa sveznajućim „guglom“ ne samo što mi nijepomogla, već me je sasvim zbunila. Deset raznih vrsta kreveta, kolica sa najrazličijim mehanizmom,sedišta za auto koja kao da su namenjena za svemirsku leteilicu... Šta nam zaista treba da bismo imalisve a da nemamo baš sve? Kako da ne zatrpam sebe nepotrebnim stvarima?
Kao i uvek, zbunjena i rastrgnuta na bezbroj strana, pitam vas za pomoć, jer ni jedan ekspert sa 50 diploma ne može da zna više o ovim stvarima od nekoga ko je sve to prošao. Mama, možeš li da mipomogneš da sastavim listu bez nepotrebnih stvari?
Tvoja,
Nina