o Prirodni sloj kože koji se sastoji od masti, vode, znoja i keratinocita prva je barijera prodoru mikroorganizama.
o Kisela pH ne dopušta razvoj bakterija.
o Leukociti koji se nalaze u koži da zarobe I unište bakterije koje prodru u epidermis.
o Epidermis takođe sadrži i specijalne dendritičke ćelije – Langerhansove ćelije raspršene po keratinocitima. One su sposobne da zarobe tuđe supstance koje prodru u epidermis da bi ih prenele do limfocita koji ih neutrališu. Prilikom dugotrajnije izloženosti istim tuđim supstancama, lipociti vremenom povećaju stepen odbrane i stvaraju antitela nasuprot tuđim supstancama. To može da dovede do neželjene posledice, tj do alergijske reakcije.
o Normalan ekosistem mikroorganizama (bakterija i gljiva). Smatra se da je na svakih 6,5 cm2 kože u proseku 50 miliona mikroorganizama, ali njihova koncentracija se svakako menja u zavisnosti od položaja. Mikroorganizmi se međusobno kontrolišu i sačinjavaju deo zdrave kože, a ujedno i ne dopuštaju “useljavanje” patogenih bakterija. Pravilna higijena kože je veoma važna iz više razloga. S jedne strane, prljava koža može pospešiti razvoj patogenih bakterija. Ali, s druge strane, preterano pranje i uklanjanje normalnih bakterija takođe može da olakša prodor patogenih bakterija koje mogu da oštete kožu.